TAJLAND

Daleki istok - Jugoistocna Azija – Tajland, zemlja koja nas je na jedan potpuno novi nacin opcinila ljudima, nacinom zivota, zivopisnim hramovima i prirodom. Prve utiske koje smo stekli, poneli smo i kao poslednje : Tajland je zemlja urodjeno prijatnih, neposrednih, vrednih i jednostavnih ljudi, zemlja koja u svako doba dana i noci pruza sve moguce turisticke usluge, laka i bezbedna za obilazenje, prepuna sadrzaja koji se ne zaboravljaju.

Ljudi

Jos uvek mi u usima mrmore glasovi njihovog neobicnog jezika, ciji je poslednji slog reci cesto rastegnut, nezan, mazan kao u umiljate macke. Njihov blagi naklon, pracen stisnutim dlanovima ka vrhu brade,sa umilnim osmehom, nije samo “wai” pozdrav, nego i nacin odavanja postovanja na istocnjacki nacin, koji odudara od nama naviknutog, klasicnog i cesto sterilnog evropskog rukovanja. Priroda ih je obdarila sitnom i neznom gradjom, koja se savrseno uklapa sa njihovim tradicionalnim nacinom pozdrava. Doziveli smo i naklone koji su proizveli utisak neznog talasanja latica egzoticnog cveta. Dubina naklona, krije u sebi i dubinu postovanja koja se u trenutku pozdrava iskazuje. Muskarci su brzi, okretni, pricljivi, ne narocito zgodni dok su Tajlandjanke daleko lepse, supitilinije, ali i ljubaznije od svojih sunarodnika. Nekoliko puta smo ostali bez teksta prilikom kupovine, ili narucivanja u restoranima. Tesko je recima opisati kako se osecate kad vas upitaju sta zelite…

Taj poslednji rastegnuti slog, pracen osmehom, radoscu u oku egzoticnog lika, momentalno u vama probude dobro raspolozenje i osecaj postovanja. Znam da gresim, ali nikad nisam imala utisak da to rade samo profesionalno i rutinski, vec iskreno, zainteresovano i sa simpatijom. Utisak je najizrazeniji na severu Tajlanda, za cije stanovnike kazu da su pravi predstavnici svoje zemlje, dok smo najdublji naklon doziveli na jugu zemlje na ostrvu Koh Phi Phi –u, da nam je bilo neprijatno, od skoro “robovskog” saginjanja. Tesko im je odrediti godine. Blago kosooki, tamnije puti, sicusne gradje, vitki, odudaraju od naviknutog izgleda prosecnih evropljana. Deluju mladje nego sto zaista jesu, a u proceni godista smo uglavnom gresili oko 7-8 godina u njihovu korist.

Jednostavno, skromno i prakticno su obuceni u pamucnu garderobu, dok se tradicionalna, svilena nosnja ne srece cesto, osim ako naletite na neku svecanost ili ako odsedate u nekom boljem hotelu. U turistickom srcu Bangkoka, Khao San Road-u gde je opustenija atmosfera, devojke koje rade u restoranima, cesto se mogu videti u sorcevima od dzinsa i bluzicama preko kojih nose duge kecelje. Nismo primetili da se znoje cak i u gradskim autobusima kojima smo se povremeno vozili kako bi osetili obicnu, gradsku atmosferu. Visoka temperatura, ponekad nesnosna vlaga i zagadjenost u Bangkoku izgleda ne smeta soferima i kondukterima u obicnim, ne klimatizovanim gradskim autobusima.

Preko usta nose pamucne maske, kako bi se zastitili od otrovnih isparenja koja ulaze kroz sirom fiksirane i otvorene prozore, u savrseno cistim i ispeglanim uniformama, sa obaveznim carapama na nogama! Verovatno vec genetski naviknuti na takvu klimu, ne znoje se, dok smo mi povremeno hvatali vazduh kao ribe na suvom, dodatno praceni neprijatnim osecajem prilepljenih majica uz telo.

Sirom Tajlanda, pratila nas je ta ljubaznost i susretljivost da nam pomognu ako ih nesto upitate. Sporazumevanje moze biti problem iako malo govore engleski, ali sa jako naglasenim njihovim akcentom, te se na tajlandski engleski treba priviknuti sto nam bas i nije polazilo za rukom. U razgovoru sa taksistom, lokalcem koji nas je vise puta vozio, saznali smo da Tajlandjani beleze visoki procenat pismenosti ( po povratku, proverismo taj podatak, da iznosi visokih 95 % ) i da je imaju najnizu stopu nezaposlenosti u svetu koja jedva prelazi jedan procenat ! Golim okom vidi se da svi nesto rade: zene, deca, muskarci, skoro da nema besposlenog sveta koji tumara ulicama i puni restorane u radno vreme, osim turista iz celog sveta.

Monasi

U Tajlandu postoji preko trideset hiljada hramova pa smo u okviru njih cesto vidjali budisticke monahe obucene u odore, neke vrste haljina koje su bile najcesce tamnosmedje,ili boje safrana ( divne otvorene narandzaste nijanse ), koja oznacava budisticki red kojem pripadaju. Odore su prilagodjene njihovim potrebama, jer su napravljene od posebne tkanine koja u sebi sadrzi boje biljnog porekla. Vera im zabranjuje ubijanje zivih bica, pa ih ove haljine stite od dosadnih insekata i komaraca U japankama, obrijanih glava, deluju jednostavno i simpaticno.

Buduci da smo se mnogo kretali po Tajlandu, zbog ustede na vremenu i vrucine, na put bi kretali po noci, ili oko 4-5 sati ujutro, tako da smo samo jednom bili u prilici da ih vidimo kroz prozor autobusa kako oko 6 h izlaze iz hramova u potrazi za hranom. Krecu se polako jedan iza drugog, na skoro pravilnom rastojanju noseci u rukama zatvorene, okrugle metalne cinije. Hranu koju jedu samo u prepodnevmim satima, ne spremaju, vec se svakodnevno hrane zahvaljujuci darovima ljudi. Ne zadrzavajuci se, lagano prolaze pored ljudi, koji ih cesto sedeci, cekaju na putu kojim prolaze. Darodavci ponekad u ciniju ubacuju bukvalno jedan zalogaj, pri cemu za davaoce, monahova zdela postaje simbol dobra koje su učinili, dok monasi uzvracaju recitovanjem blagoslova, ucenjem i poducavanjem.. Ostatak hrane koju ne pojedu, monasi ne zadrzavaju za naredni dan, vec je dele sirotinji koja dolazi u hramove posle podne, ili pak domacim zivotinjama.

U razgovoru sa kondukterom autobusa kojim smo putovali, saznali smo i zasto monasi ne spremaju hranu : zavisnost od necega je oblik samoodricanja kojim se obuzdavaju zelje i patnje individualca.

Nije retkost videti ih sa mobilnim telefonima i fotoparatima, sto nas zacudilo, jer po pravilu ne bi smeli nista da poseduju.Turistima,blagim naklonom glave, na molbu, dozvoljavaju zajednicko slikanje. Kazu da svaki muskarac u ovoj zemlju bar jednom u zivotu pozeli da bude monah, a to i ostvari bar jednokratno, u kratkom vremenskom roku. Nisu retki slucajevi da tokom leta, za vreme raspusta, decaci provedu tri meseca u nekom budistickom hramu, sto je uobicajena pojava sirom Tajlanda.

Hrana

Iznenadila nas je raznovrsna ponuda hrane, odnosno mesta na kojima se nudi, posebno u Bangkoku, ali i sirom Tajlanda. Hrana je svuda oko vas : bukvalno na ulici po vrlo pristupacnim cenama prodavaca sa pokretnim mini kuhinjama, u malim restoranima sa par plasticnih stolova i stolica u kojima jedu lokalci, ili u siroko otvorenim, letnjim restoranima u kojima se nacickani turisti “ dave “ u raznovrsnoj ponudi hrane specificnog ukusa. Nigde u Evropi, kao i Bliskom Istoku nismo videli takvu ulicnu ponudu hrane. Desavalo se, dok obilazimo grad da nam u glavu ponekad “ udare “ izmesani mirisi razlicitih zacina dok se hrana kuva, pece, griluje ili brzo przi. Mirisi spojeni toplotom rostilja brojnih ulicnih mini kuhinja u kombinaciji sa visokom spoljnom temperaturom i vlagom ponekad su nam jako smetali.

Nekad su to bili teski, jaki mirisi nepoznatog porekla, ali bilo je i prijatnih kao i egzoticnih. Na jugu zemlje, pratili su nas dopadljivi mirisi obilja morskih plodova koji se spremaju na grilu. Tajlandjani rade po ceo dan, jedu malo i cesto, nemaju fiksne obroke, ali im je glavni obrok uvece. Da li zbog klime, siromastva ili neceg treceg, priprema hrane je brza, jednostavna, laka za varenje, ali nadasve ukusna, pod uslovom da mozak i nepca pripremite na nove izazove koji odudaraju od nama tradicionalno naviknutih. U restoranima za turiste, u ponudi je i hrana prilagodjena zapadnjacima koji ne mogu bez pice, hamburgera, pohovanih snicli i sl, ali za tu ishranu se mora odvojiti vise novca, jer je najcesce duplo skuplja od domace – tajlandske.

U ovoj zemlji ne znaci da je jeftina hrana loseg kvaliteta i ukusa. Hleb skoro da i nismo videli, osim tosta u jednom hotelu na severu Tajlanda, jer je cuveni tajlandski beli - Jasmin pirinac duguljastog zrna glavni pratilac mnogih jela. Nisu slucajno najveci izvoznici pirinca na svetu, a o kvalitetu koji je na ceni, govori jos jedna cinjenica : jos uvek ima krijumcarenja semena pirinca u pogranicnim krajevima ove zemlje. Iako na mnogobrojnim putovanjima ne pridajemo vaznost ishrani, u ovoj zemlji smo promenili navike i jeli vise puta dnevno. A kako i ne bi kad smo otkrili svu lepotu i ukus njihove kuhinje. Probali smo sve varijante: zacinjenu, kiselu, slatku, slanu hranu, u kojoj nikad nije bilo naglasenih masnoca sto je verovatno jedna od tajni njihove masovne vitkosti.

Iako nismo ljubitelji slatko – slane varijante, skupili smo hrabrosti i probali. Na svu srecu, ukus sladunjavosti nije preovladjivao,vec tek toliko da se “ zabelezi”, a jelo je bilo vrlo ukusno. Porcije su male, zivopisnih boja, sa velikom upotrebom zacina koji daju poseban smek. Moram da spomenem i odlican kvalitet tkz nudli, odnosno pirincane testenine koja se masovno sprema i na ulicama. Moj favorit je Pat Thai ( nudle sa jajima, odlicnim ekstraktom ribljeg sosa, sojinih klica, crvenim cilijem, morskim racicima, nekim nedefinisanim tankim belim reznjevima nama nepoznatog povrca, kikirikijem, i sve servirano na lepom, sirokom i reckavo izrezanom listu banane). A tek supa od zelenog cilija – papreno ljuta zelena supa koja kosta koliko i glavno jelo, sa tanko secenim zelenim i crvenim papricicama, u cijoj je osnovi, neutralnog ukusa kokosovo mleko, dodatno obogacena sitnim komadima piletine ili morskih plodova, bila je praznik za moja nepca. O prolecnim rolnicama, izuzetno malim pohovanim pilecim batacima koji se sluze sa vanzemaljskim kiselkasto -sladunjavim crvenim prelivom koji smo doneli sa sobom, da i ne pricam.Hrana je vizuelno dopadljiva i kao da mase rukama ka sebi da se konzumira.

Razne bube, kuvane crve, svilene bube, mravlja jaja, przene skakavce, cvrcke, i ostale insekte, i pored hrabre zelje i nade da cemo uspeti prevariti mozak koji ih inace ne trazi, sticajem okolnosti nismo probali. Videli smo ih samo jednom u prolazu, uvece u centru Bangkoka. Na kolicima koja su brzo prosla pored nas, zbog velike guzve,nismo uspeli na vreme da zaustavimo, ali spazismo obavestenje da je zabranjeno besplatno slikanje ( 100 bht-a ). Uredno sortirani u malim pregradama po vrstama, krckavo braon opne,koja nastaje kratkim przenjem u vrelom ulju, nisu izgledali lose. Prijatelji koji su probali ovu “gamad” kazu da su odlicna grickalica koja se sjajno utapa u hladnom pivu. Na zalost, posle ih nigde vise nismo videli, pa pretpostavljam da su vise sporadicna turisticka atrakcija nego uobicajena ishrana Tajlandjana.

Velika je i ulicna ponuda voca koje se guli, sece, nize na stapic kao raznjic i stavlja u kesice koje se drze na ledu. Probali smo njihove male banane, przene na rostilju, socno zuti mango, nezno crvenkastu papaju, kokosovo mleko preko slamcice direktno ubacene u srz ovog okruglog zelenog ploda, izuzetni ananas itd. Ponuda voca je velika a neka nikada do sada nismo videli. Cuvenoj vocki imena Duran, koju nismo probali,zbog nepodnosljivog smrada koji siri oko sebe, strogo je zabranjena konzumacija u prevozu i svim smestajnim objektima, a ko prekrsi pravilo, mora da plati visoku kaznu.

Male pokretne kuhinje na dva ili tri tocka, prepune aluminijumskih posuda i zdelica raznih velicina u kojima su razni zacini, pirincana testenina razlicitih boja, debljina i duzina, meso, morski plodovi, povrce, jaja, razni sosevi u sarenim flasicama, vreli tiganji u kojima se brzo przi hrana, lonci u kojima se kuvaju supe, uzavrele resetke rostilja na kojima cvci meso svakodnevna su slika ponude hrane na ulicama ove zanimljive zemlje. Okolo, neuredno stoje rucni frizideri, razni bidoni sa vodom, lavori u kojima se peru sudovi, niske plasticne stolice, male plinske boce cija creva se gube u gomili ostalih stvari neophodnim ovim zanimljivim kuvarima -trgovcima.

Zene koje pripremaju hranu su uglavnom uredno obucene, obavezno opasane keceljom, muskarci cesto sa kacketima na glavi, spretno barataju velikim tiganjima u koje neverovatno brzo ubacuju sve neophodne sastojke narucenog jela koje okrecu, mesaju i na kraju serviraju.

Hramovi, nacionalni parkovi, ostrva i plaze na jugu zemlje, dodatni su povodi za turiste koju ovu zemlju posecuju u velikom broju. Kako bi sto vise obuhvatili, odlucili smo se za sopstveni aranzman, koju nijedna turisticka agencija verovatno nece skoro ponuditi, pa se nadam da ce nase iskustvo dobro posluziti i ostalim zainteresovanim.
Bangkok

****
Prakticne informacije :

Put :

Do glavnog grada Bangkoka moze se stici na razlicite nacine: povezanim letom Aeroflota iz Beograda preko Moskve, koji smo zbog kasne rezervacije ali i ustede vremena koristili, ili preko Rima, Pariza, Instanbula, Sri Lanke itd. Postoji vise kombinacija sa razlicitim aviokompanijama, ali je zajednicki imenitelj sto ranije kupiti kartu (nekoliko meseci unapred) jer je u tom slucaju karta najjeftinija, narocito ako je u pitanju tkz visoka sezona, odnosno period novembar-mart. Putnicima koji imaju dovoljno vremena i ne zavise od broja dana godisnjeg odmora, mozda je najbolja opcija let iz Istanbula. U tom slucaju do Stambola se moze i kopnom, put traje duze, ali je zato jeftiniji i zanimljiviji. Odatle ako imate srece da na vreme rezervisete direktan let, ili racunati na dodatno vreme sa eventualnim presedanjem i cekanjem u jednom od gradova kao sto su Damask, Dubai i sl. Kombinatorike ima na pretek, ukoliko se pripreme pocnu ranije.

Transfer od aerodroma Suvarnabhumi do Bangkoka

Brojni taksisti cekaju ispred izlaza, ( nivo broj 2 ), pa nije problem prebaciti se, ali se unapred dobro informiste kojim ce putem voziti. Ako vozi najbrzim i najkracim - auto putem, moze se desiti da vam taksista naknadno trazi novac za putarinu. Moze i jeftinije nekim zaobilaznim putem ali ne verujem da je neko raspolozen za takvu avanturu posle 12 sati leta i suocavanjem sa velikom temperaturnim razlikom jer u tom trenutku zelite sto pre da se smestite. Postoji i mogucnost transfera posebnim limuzinama, ili koriscenjem gradskih autobusa. Izabrali smo aerodromski express bus kao srednje resenje ( krece sa nivoa 1, blizu 8 izlaza ) sa oznakom AE i brojem koji oznacava pravac do razlicitih delova grada i hotela. Karta se kupuje na malom improvizovanom standu gde dobijete i malu besplatnu mapu i za 5 eur-a, ovaj bus AE-2 nas je relativno brzo dovezao do turistickog centra grada.

Smestaj u Bangkoku:

Smestaj se moze, ali i ne mora obezbediti unapred. Obzirom na dug let, neminovan zamor, vremensku i temperaturnu razliku, bolje je za prva dva dana obezbediti smestaj unapred, a onda naknadno proceniti da li ga je potrebno menjati. U ovom ogromnom gradu, najprakticnije je smestiti se u starom gradu ublizini Khao San Roda u jednom od bezbroj tkz gest house-a, odnosno u privatnom smestaju, malim porodicnim hotelcicima koji su rasprostranjeni sirom Tajlanda. Birajte sobe sa klimom ili bar velikim ventilatorom, jer je vlagu i vrucinu u ovom gradu tesko izdrzati, bar u tkz visokoj sezoni. Verovatno zbog ceste fluktuacije turista, sobu smo placali svaki dan, sa opcijom dodatnog placanja dorucka koji je bio tajlandski ili kako ga oni zovu americki.

****

Sletesmo napokon na novi klimatizovani aerodrom. Sacekala nas je ogromna moderna celicno–staklena konstrukcija, sterilno cista, ukrasena zelenilom, za ciji centralni deo kazu da je najveci na svetu. Isli smo dugo staklenim hodnikom u obliku creva koje se na kraju utapa u glavni deo zgrade.Carinske formalnosti zavrsismo brzo, ali smo morali sacekati jos dva sata jer je prljag naknadno stigao sledecim letom iz Moskve. U medjuvremenu, pokupili smo razne besplatne flajere i mape, gledali informacije o dolascima i odlascima aviona i shvatili da je ogromna aerodromska zgrada zapravo prilagodjena ogromnoj frekvenciji domaceg i ino avio saobracaja. Zbog cestih promena kursa zamenili smo malo novca kako bi kupili autobuske karte i ukrcali se u klimatizovani autobus. Aerodrom je udaljen od grada oko 30 km, i voznja do naseg odredista je trajala nepunih sat vremena.

Sam autoput i broj vozila koji se krecu nagovestio je da ulazimo u mega-grad. Zbog velikog broja automobila, Bangkok “dize “ saobracaj na visinu, pa su primetne velike betonske konstrukcije kojima se krecu automobili, kao i bezbroj betonskih podupiraca za buduce nivoe kojima ce se kretati i vozovi. (nastavice se...)

******************************************************************************************************************

Da li Vam je bolji dokaz od ovoga potreban da 
znate da je zarada na internetu moguca? 

https://ibb.co/dGgqzTR - sajt 
https://ibb.co/smxrLmS - primer poslova 

BEZ RIZIKA I BEZ IKAKVOG ULAGANJA! 
Ne gubite vreme i registracijom preko ovoga linka 

https://www.ysense.com/?rb=59393143

postanite clan YSENSE-a,a nakon uclanjenja 
procitajte moju poruku dobrodoslice 
koja je vodic za uspesnu zaradu na ovom sajtu. 

Vidimo se na Ysensu!


Sada ni TAJLAND ne zvuci tako daleko...

******************************************************************************************************************